Dezinfekcija prostora - Poslovnih, radnih prostorija i stanova

Svaki životni prostor treba da bude čist i bezbedan za zdravlje ljudi, pogotovo ako se radi o prostorijama gde je frekvencija boravka ili cirkulisanja ljudi velika. Najmanju frekvenciju ima privatni prostor, stan ili kuća, a značajniju posećenost i prisustvo velikog broja ljudi imaju poslovne prostorije.

Koji god prostor da je u pitanju, svi predmeti, nameštaj, podovi i zidovi su izvor patogenih bakterija, virusa i gljivica koji se nalaze na tim površinama. Zato je neophodna redovna dezinfekcija prostora, kako stana tako i radnih prostorija.

Sadržaj stranice:

1. Dezinfekcija stana
1.1. Dezinfekcija poda
1.2. Dezinfekcija čvrstih površina
1.3. Dezinfekcija mekih površina, materijala i ugaonih garnitura
1.4. Dezinfekcija kućnih uređaja
2. Dezinfekcija poslovnih prostora
3. Sterilizacija, dezinfekcija i čišćenje
3.1. Šta je sterilizacija?
3.2. Šta je dezinfekcija prostora?
3.3. Šta je čišćenje?
4. Saveti za uspešnu i sigurnu dezinfekciju

Dezinfekcija stana

Na šta konkretno mislimo kada kažemo dezinfekcija? Mislimo na upotrebu raznih dezinfekcionih sredstava, rastvora ili toplote koji će eliminisati sve mikroorganizme koji su u našem stanu a mogu dovesti do bolesti. Nikada ne treba zaboraviti jednu stavku vezanu za dezinfekciju stana i kuće kao ličnog prostora, a to je dezinfekcija obuće koja je značajna prethodnica celom procesu.

Kada je u pitanju dezinfekcija našeg privatnog prostora, šta je sve potrebno tretirati? Gde se sve patogene klice mogu naći?

• Na kvakama svih vrata, pogotovo ulaznih
• Na obući i odeći
• Prekidačima za svetlo
• Stolovima i stolicama
• Mobilnim telefonima, daljinskim upravljačima
• Slavinama u kuhinji i toaletu
• Sanitarijama 
• Nameštaju
• Podovima, bilo drvenim ili postavljenim pločicama 
• Drvenim površinama, pultovima, komodama

Dakle sve što dodirujemo, upotrebljavamo, oblačimo, može biti potencijalni izvor zaraznih bakterija. Higijena, odnosno pranje ruku koliko god da je često, nije dovoljno da bi eliminisalo moguću infekciju. Zato se primenjuje dezinfekcija prostora, koju sprovodimo u zavisnosti od površine koja je u pitanju. 

Preporučujemo sredstva za dezinfekciju koja uklanjaju  bakterije, gljivice, viruse, i mogu da se koriste za dezinfekciju kako podova tako i svih ostalih površina i objekata. 

Dezinfekcija poda

Pod je površina koja je u prostoru najveća i najviše izložena prljanju, te i najvažnija za dezinfekciju. Prilikom odabira i upotrebe dezinfekcionih sredstava koje ćemo koristiti za pod, moramo jako voditi računa o bezbednosti. Nakon čišćenja poda, on ne sme ostati mokar i klizav nakon prebrisavanja jer kretanje po njemu u takvim slučajevima dovodi nas u opasnost od povređivanja.

U zavisnosti od vrste poda, da li je drven ili popločan keramičkim pločicama, sprovodi se prebrisavanje dezinfekcionim rastvorima prilagođenim materijalu. U prostorima gde ima male dece koja su često na podu, dezinfekcija poda treba svakodnevno da se radi, a uobičajeno je barem jednom nedeljno.

Dezinfekcija čvrstih površina

Kada kažemo čvrste površine, uglavnom nam prvo padne na pamet pod, kao najveća takva površina u prostoriji, a potom sve ostale - drvene površine nameštaja, metalne, predmeti od keramike ili plastike. 

Pogledajmo sve karakteristike i učestalost sprovođenja dezinfekcije prostora i različitih površina u njemu:

1. Drvene površine  - ovde mislimo na komode, ormane, kuhinjske radne površine, stolove, stolice, parkete, laminate, brodske podove. Dezinfekcija nameštaja od drveta se sprovodi mehaničkim i hemijskim metodama, koje uključuju pranje a potom prebrisavanje dezinfekcionim rastvorima namenjenim za drvo, a frekvencija procesa je jednom u sedam ili četrnaest dana. Voditi računa da drvo ne podnosi dugo izlaganje i veliku količinu vode, dakle ne primenjivati natapanje ili potapanje u dezinficijense. Ukoliko vas interesuje detaljniji proces pranja prozora, pročitajte: Pranje prozora - Jednostavni trikovi za stakla bez mrlja i tragova.

2. Keramički predmeti - najčešće se radi o keramičkim pločicama u kuhinji i kupatilu, a potom o keramičkim sanitarijama. Dezinfekcija podova i popločanih zidova lako se sprovodi jer ove površine odlično reaguju na tretiranje vodom i vodenim dezinfekcionim rastvorima. Primena mehaničke dezinfekcije, ribanje i pranje je prva radnja, a posle toga ide prebrisavanje rastvorenim dezinficijensom kao sledeća, hemijska metoda. Idealno je jednom nedeljno dezinfikovati i očistiti kupatila.

3. Metalni predmeti - u ovu grupu spadju predmeti poput kvaka na vratima i prozorima, slavine, ručke na ormanima. Ovi predmeti takođe zahtevaju dobro ribanje i podnose dezinfekcione rastvore. Pogodni su za dezinfekciju korišćenjem rasprskivača a zbog česte upotrebe ovih delova nameštaja najbolje je više puta dnevno ih poprskati dezinficijensom. 

4. Predmeti od plastike - danas su sve češći predmeti od plastike u kući, spomenimo plastične ručke na vratima kuhinjskih delova i garderobera, dečje igračke, korpe za veš, kante za smeće. Predmeti od plastike se lako ribaju i peru, ali ne trpe sve hemijske preparate za dezinfekciju. Stoga treba voditi računa koji se dezinficijens sme primeniti. Učestalost dezinfekcije je jednom nedeljno. 

Dezinfekcija mekih površina, materijala i ugaonih garnitura

Kao meke površine možemo izdvojiti sledeće pokućstvo:

• Prekrivači na krevetima 
• Mebl štofovi ugaonih garnitura
• Tepisi i staze  

Šta treba uraditi pre dezinfekcije?

1. Istresti i protresti staze i prekrivače
2. Usisati tepih i ugaonu
3. Oprati ih sapunom, deterdžentom ili drugim sredstvima namenjenim za pranje tog materijala. Za pranje koristiti temperature koje su maksimalno dozvoljene na specifikaciji materijala

Nakon pranja dezinfekcija se sprovodi na neki od sledećih načina:

1. Korišćenje paročistača koji je odličan metod fizičke dezinfekcije toplotom. Tepisi i ugaone garniture mogu se dezinfikovati paročistačem za kućnu upotrebu ili pozivanjem profesionalnih službi.

2. Ručno utrljavanje napravljenog dezinfekcionog rastvora za vunu, sintetiku ili mešavinu vlakana od kojih je meka površina. Uvek prilagodite dezinficijens tretiranom materijalu da bi dezinfekcija bila efikasna. Učestalost je jednom mesečno.

Dezinfekcija kućnih uređaja  

Kada kažemo kućni uređaji, mislimo na male kućne elektronske uređaje kao što su:

• Mobilni i fiksni telefoni, tableti
• Daljinski uređaji
• Tastature kućnih računara
• Tv ekrani
• Klima uređaji

Sam naziv elektronski, ukazuje da su u pitanju aparati osetljivi na vodu pa pranje i ribanje svakako ne treba sprovoditi. Dezinfekcija ovih kućnih aparata se strogo mora izvršiti po preporuci uputstva za određeni uređaj. 

Najčešći način dezinfekcije je:

1. Prskanje dezinficijensom - koristi se najviše za filtere klima uređaja, koji se pre dezinfekcije operu toplom vodom i deterdžentom. Postoje posebni rastvori namenjeni isključivo za klima uređaje, koji su većinom oplemenjeni i nekim prijatnim mirisom. Uglavnom se radi dva puta godišnje, pre i nakon sezone korišćenja.

2. Prebrisavanje vlažnim maramicama sa dezinficijensom ili alkoholom - najlakši i najbrži način dezinfekcije mobilnih telefona, tableta i ekrana računara i televizora. Vlažne maramice posebno namenjene za prebrisavanje i dezinfekciju svih vrsta ekrana, imaju prilagođenu količinu dezinfekcionog sredstva, kao i stepen vlažnosti za tako osetljive uređaje. U zavisnosti od frekvencije korišćenja uređaja, dezinfekcija ide od više puta dnevno (mobilni telefoni, tableti) do jednom nedeljno (tv i PC minitori).

3. Prebrisavanje krpom koja je navlažena sredstvom za dezinfekciju - navlažena krpa ima istu namenu i dejstvo kao vlažne maramice. Stepen vlažnosti krpe ne sme biti velik. Primenjuje se na istim predmetima kao vlažne maramice.

Svaka dobro obavljena dezinfekcija stana ostavlja prostor čist i bez bakterija, virusa i gljivica. Privatan prostor iziskuje skoro svakodnevno čišćenje, a sprovođenje mera dezinfekcije ide po navedenim preporukama.

Sa druge strane, poslovne prostorije u kojima boravi ili kroz koje prolazi mnogo više ljudi, zahtevaju često višekratnu i svakodnevnu dezinfekciju radnog prostora.

Dezinfekcija poslovnih prostora

Osnovni zadatak koji ima dezinfekcija poslovnog prostora je da zdravlje zaposlenih i klijenata/mušterija/pacijenata bude zaštićeno. Ne treba zaboraviti da je i dezinfekcija ruku u toku rada od velike važnosti. 

Šta se sve dezinfikuje u okviru poslovnog prostora?

1. Radne površine - stolove koji se svakodnevno konstantno koriste treba prebrisavati najmanje jednom dnevno nakon radnog vremena. Idealno je ako se i tokom rada površina stola može prebrisati dezinfekcionim sredstvom. 

Ove površine se tretiraju prebrisavanjem dezinfekcionim maramicama ili korišćenjem krpe od mikrofibera koju smo pokvasili dezinficijensom. Veliku dezinfekciju u okviru tretiranja celog prostora treba raditi na dve nedelje. Tada treba isključiti i skloniti sve elektronske uređaje i radni pribor sa stola, te kompletno dezinfikovati sto sa svih strana.

2. Stolice - kao deo nameštaja koji se redovno koristi treba dezinfikovati u skladu sa materijalom od kojeg su napravljene. Ako nema tapaciranih delova, svakodnevno mokro prebrisavanje dezinfekcionim sredstvom je dovoljno. Mehaničko pranje pre dezinfekcije bar jednom mesečno.

Ako ima tapaciranih delova, potrebno je svakodnevno usisati sedište i ostatak stolice kako bi se uklonile sve čestice prašine. Nakon toga ide brisanje dezinficijensom na osnovu presvlake. Ako presvlake dozvoljavaju čišćenje na bazi vode, možete koristiti krpu navlaženu dezinfekcionim sredstvom. Ako presvlaka stolice ne podržava mokro čišćenje, nakon usisavanja može se koristiti suva krpa, samo ovlaš poprskana rastvorom. 

3. Podovi - u slučajevima kada je pod pokriven pločicama ili drvenim oblogama, nakon pranja potrebno je svakodnevno mokro prebrisavanje rastvorom dezinfekcionog sredstva. U zdravstvenim i drugim ustanovama gde je potrebna pojačana higijena, višekratno prebrisavanje u toku dana je neophodno. Ova vrsta podova je ujedno i najbolja za prostore gde se kreće veliki broj ljudi. 

Podovi pokriveni tepisima ili itisonima nisu zahvalni za čestu dezinfekciju i zato se preporučuje češće usisavanje, a dezinfekcija se postiže uz usisivače na paru pod pritiskom, najmanje jednom mesečno.

4. Elektronski uređaji - pod kojim se podrazumevaju:

• Telefoni, mobilni i fiksni
• Lap topovi, računari
• Monitori
• Tastature
• Računarski miševi 

Uređaji bi trebalo da se svakodnevno dezinfikuju, a koriste se mikrofiber krpe koje su blago navlažene dezinficijensom. Takođe, vlažne dezinfekcione maramice su idealne za prebrisavanje i više puta dnevno kada se ukaže potreba. 

Što se tiče računara, pre njihove dezinfekcije treba jednom u dva meseca upotrebiti mini kompresor, koji će “izduvati” prašinu i prljavštinu na prorezima ili rešetkama. 

5. Stepenište/ gelenderi/ liftovi - koji su veliki rezervoari štetnih mikroorganizama, podržavaju vlažno prebrisavanje i mokru dezinfekciju. Potreba za dezinfekcijom je minimum jednom dnevno, optimalno na svaka 2 do 3 sata u izuzetno prometnim (visoke poslovne zgrade, veliki tržni centri) i higijenski zahtevnim prostorima (zdravstvene ustanove). 

Optimalna dezinfekciona sredstva za čišćenje su ona koja se mogu primeniti na velikom broju površina u poslovnim prostorijama.

Sterilizacija, dezinfekcija i čišćenje

Veoma često ova tri pojma kod ljudi izazivaju istu asocijaciju - čist prostor, što jeste tačno, ali razlike ipak postoje. Da li je čišćenje stana dovoljno da kažemo da nam je prostor dezinfikovan, i da li je upotreba hemijske dezinfekcije adekvatna da npr.hirurški instrumenti budu sterilni i spremni za operaciju? 

Šta je sterilizacija?

Jedina procedura koja uništava sve mikroorganizme uključujući i njihove spore jeste sterilizacija. Dakle, ovim postupkom se mogu uništiti svi oblici nama poznatih patogenih klica.
Po definiciji sterilizacije, to je postupak kojim se garantuje da nakon ciklusa sterilizacije neće preživeti više od jednog mikroorganizma na jedan million sterilisanih predmeta. 

Ova metoda svakako ne služi za čišćenje predmeta, ali da bi bila uspešna, predmeti moraju prethodno biti mehanički očišćeni.

Šta je dezinfekcija prostora?

Kao što smo opisali, dezinfekcija prostora podrazumeva da se najveći broj neželjenih klica na površinama u stanu, kući ili poslovnom prostoru uništi, a drugi, manji broj mikroorganizama onesposobi da prenesu infekciju. Na ovaj način se u svim prostorima prvenstveno smanjuje broj štetnih klica na nivo koji je zdravstveno bezbedan.

Ukoliko govorimo o prostoru u kom postoji povećano prisustvo insekata, neophodno je uraditi i dezinsekciju.

Šta je čišćenje?

Pod čišćenjem se podrazumeva fizičko uklanjanje prašine ili pljavštine sa površina. Svako čišćenje prostora se realizuje uz pomoć adekvatne metle ili četke, sunđera i krpe, a kao sredstvo za čišćenje se koristi voda i deterdžent ili sapun, te se ribanjem uklanjaju naslage prljavštine. 

Na taj način tretirana površina ostaje čista, ali štetne bakterije, virusi i gljivice se ne mogu u potpunosti odstraniti. 

Saveti za uspešnu i sigurnu dezinfekciju

Svaki postupak dezinfekcije bilo kog prostora ima svoja pravila kojih se treba pridržavati iz tri razloga:

1. Zbog zaštite sopstvenog zdravlja i lične bezbednosti
2. Zbog zaštite okoline
3. Zbog uspešnosti dezinfekcije

Ako želimo da ispoštujemo ove razloge, proces dezinfekcije prostora treba da prate sledeća pravila:

1. Koristiti zaštitne rukavice - hemijska dezinfekciona sredstva mogu štetno uticati na integritet kože, te dovesti do njenog oštećenja.
2. Koristiti zaštitne maske za nos i usta - pogotovo ako se radi sa dezinficijensima velikog isparenja, čije udisanje može dovesti i do gušenja.
3. Otvoriti prozore - omogućiti dotok svežeg vazduha dok traje dezinfekcija da se u prostoriji ne bi povećala koncentracija dezinficijensa iznad dozvoljene.
4. Ne mešati različite vrste sredstava za dezinfekciju - hemijske reakcije između različitih jedinjenja mogu dovesti do burnih reakcija štetnih po čoveka i okolinu.
5. Ne nanositi direktno na kožu ako nije namenjeno za tu upotrebu - samo sredstva za dezinfekciju ruku smeju se nanositi na kožu, ostala ne.
6. Ne udisati i ne probati dezinficijense - svako hemijsko dezinfekciono sredstvo je otrov i namenjeno je isključivo za spoljašnju upotrebu na predmetima!
7. Ne koristiti za kupanje ili bilo kakvo tretiranje kućnih ljubimaca - koliko je dezinficijens štetan za ljude, toliko je štetan i za životinje.
8. Čuvati dezinfekciona sredstva u originalnim pakovanjima - ovo je veoma bitno jer u slučaju kontakta sa očima, gutanja ili trovanja zbog prekomernog udisanja, adekvatna medicinska pomoć može biti pružena ako se zna hemijski sastav jedinjenja koje je izazvalo takvo stanje.
9. Skladištiti ih van domašaja dece i životinja - vrlo bitno pravilo koje treba poštovati da bi se izbegla mogućnost njihovog “istraživanja” čulima ukusa, mirisa i dodira, a koje bi moglo imati loše posledice po život i zdravlje.
10. Nakon završetka dezinfekcije dobro oprati ruke i po potrebi se umiti ili okupati - sve slučajne ostatke dezinfekcionog sredstva treba ukloniti sa kože.

Kada se prilikom dezinfekcije prostora pridržavamo navedenih pravila, osiguravamo bezbenost prvo za vršioce procesa, a zatim i sve koji će boraviti u tim prostorijama nakon sprovedenih postupaka. 

Pored poštovanja iznetih pravila, za uspeh dezinfekcije važan je odabir pravih sredstava za tu namenu. Pik group ima odlične proizvode široke namene za dezinfekciju kako predmeta, tako i za kožu ruku. Sve proizvode možete pogledati na web shopu i u showroom-u koji se nalazi u Beogradu (Rakovica).