Dezinfekcija - Metode, vrste i mere

Dezinfekcija predstavlja skup više metoda kojima se uništavaju mikroorganizmi štetni po zdravlje. Mere dezinfekcije eliminišu prouzrokovače zaraznih bolesti sa svih površina na kojima se mogu naći, sa kože, okolnih predmeta, ili iz vazduha.

Zahvaljujući efektima koje ima pravilno sprovedena dezinfekcija, a to su ili potpuno uništavanje ili “onesposobljavanje” mikroorganizama da izazovu bolest, onemogućen je prenos infekcije. 

Sadržaj stranice:

1. Gde i kako se sprovodi dezinfekcija?
2. Mere dezinfekcije
2.1. Higijena ruku
2.2. Higijena prostora
2.3. Čišćenje obuće
3. Metode dezinfekcije
3.1. Mehaničke metode
3.2. Fizička dezinfekcija
3.3. Hemijska dezinfekcija
3.4. Prirodne metode dezinfekcije
4. Samo dobro odabrana i na pravi način sprovedena dezinfekcija garantuje uspeh

Gde i kako se sprovodi dezinfekcija?

Dezinfekcija se sprovodi u svim javnim objektima gde je cirkulacija ljudi velika a zdravstvena bezbednost neophodna, poput bolnice, ambulante, škole, predškolskih ustanova, autobusa, poslovnih prostorija. 

U okviru navedenih objekata, dezinfekcija se sprovodi na svim područjima na kojima se patogene bakterije, gljivice ili virusi mogu pronaći, i to su tzv. indikaciona područja:

• Živi organizmi, odnosno koža čoveka.
• Predmeti i prostor koji nas okružuju.

Primena iste vrste dezinficijensa je u većini slučajeva moguća na oba područja, ali se uvek moraju poštovati sledeća pravila:

1. Prethodno mehanički očistiti/oprati regije koja će se dezinfikovati. Neophodno je mehanički odstraniti prljavštinu sa kože, površine ili predmeta, da bi dezinfekcija bila efikasna.

2. Pročitati i pratiti uputstva o pripremi sredstva za dezinfekciju. Ljudi često misle da znaju sve bez čitanja uputstva, što može dovesti do pogrešne i neadekvatne dezinfekcije. 

3. Poštovati preporuke o koncentraciji dezinfekcionog rastvora u odnosu na vrstu područja koje će se tretirati. Skloni smo mišljenju da veća koncentracija dezinficijensa znači bolju dezinfekciju, što je potpuno netačno.

Manja koncentracija sredstva od preporučene = neuspešna dezinfekcija
Veća koncentracija sredstva = oštećenje površine koja se dezinfikuje

4. Slediti preporučeno vreme trajanja dezinfekcije u odnosu na koncentraciju napravljenog rastvora. Vreme koje je potrebno za uspešnu dezinfekciju zavisi od koncentracije rastvora i vrste površine koja se tretira. Naznačeno je na uputstvu i treba ga poštovati radi efikasnosti celog procesa.

5. Obratiti pažnju da li se dezinfekciono sredstvo na kraju ispira ili ne. Ponekada je agresivno dezinfekciono sredstvo potrebno isprati sa tretirane površine, a u nekim slučajevima dovoljno je samo pustiti da se dezinficijens osuši. 

Dezinfekciona sredstva moraju biti prilagođena nameni i usklađena sa merama dezinfekcije koje su neophodne u tom trenutku.

Mere dezinfekcije

U odnosu na oboljevanje, tj.da li određena bolest već postoji ili ne, mere dezinfekcije mogu biti trojake:

1. Preventivne mere

Preventivne mere obuhvataju dezinfekciju koja se vrši u cilju sprečavanja nastanka bolesti. Preventivno delovanje i uništavanje patogenih mikroorganizama dok još nisu ispoljili svoje dejstvo, obaveza je svih preventivnih zdravstvenih ustanova, obrazovnih institucija, prehrambenih objekata. 

2. Tekuća dezinfekcija

Tekuća dezinfekcija takođe poznata kao ciljana dezinfekcija, sprovodi se u toku trajanja bolesti, sve do potpunog ozdravljenja. Ove mere dezinfekcije moraju biti intenzivnije i sveobuhvatnije od preventivnih mera. Što češća dezinfekcija ruku obolelog, kao i svih predmeta koje bolesnik koristi, uključujući i posteljinu i rublje. 

3. Završne mere dezinfekcije

Završne mere dezinfekcije vrše se neposredno nakon ozdravljenja. Ove mere podrazumevaju jednokratnu dezinfekciju prostorija gde je bolesnik boravio i svih predmeta sa kojima je dolazio u kontakt.

Sve mere dezinfekcije u najvećem procentu se odnose i primenjuju prvenstveno na tretiranje ruku, a potom na prostor i obuću.

Higijena ruku

Pored osnovne i najznačajnije higijene ruku, dezinfekcija ruku je glavni adut u borbi protiv prenošenja bolesti. 

Sve što rukama dodirnemo može biti izvor bakterija ili virusa koji se nakon dodira prenesu na ruke. Sledeći kontakt takvih ruku sa drugim ljudima ili sa sopstvenim ustima ili očima, dovodi do daljeg prenosa patogenih klica čime se mogućnost razboljevanja povećava.

Pravilno i često pranje ruku, adekvatna dezinfekcija uz beskontaktne dispenzere za dezinfekciju su najbolja mera za očuvanje svog, i zdravlja okoline.

Higijena prostora

Prostor u kome se živi ili radi treba da obezbediti prijatan i bezbedan boravak, čemu svakako doprinosi i dezinfekcija prostora. Preporučuje se svakodnevno vlažno prebrisavanje rastvorom za dezinfekciju, a jednom u toku sedmice i detaljno pranje i korišćenje dezinficijensa.

Ukoliko ima potrebe, pre detaljne dezinfekcije, nekada je neophodno uraditi i dezinsekciju.

Čišćenje obuće

Nakon povratka kući sa posla ili iz prijatne šetnje, moramo biti svesni da na obući možemo uneti ogroman broj mikroorganizama. Otirač najčešće samo “digne” prašinu i prljavštinu, a za dezinfekciju obuće potrebno je koristiti vlažno čišćenje. To se postiže prebrisavanjem vlažnim maramicama koje u sebi imaju dezinficijens, ili korišćenjem dezobarijera kao najboljom varijantom. 

Svako eliminisanje štetnih mikroorganizama, odnosno efikasnost dezinfekcije uslovljena je korišćenjem prave metode dezinfekcije, prilagođene specifičnoj potrebi i problemu. 

Metode dezinfekcije

Neke vrste dezinfekcije sprovode se kod kuće, dok se druge primenjuju samo kao profesionalne metode za dezinfekciju. Koje metode će se sprovesti zavisi od nekoliko činilaca:

• Šta se dezinfikuje, prostor, predmeti ili koža
• Koje mere dezinfekcije su u pitanju - preventivna, tekuća ili završna 
• Koji su mikroorganizmi u pitanju, odnosno vrsta bolesti
• Stepen zaraženosti, koliko je bolest napredovala

Razlikujemo osnovne tri metode za dezinfekciju, plus četvrta koju bismo mogli dodati kao prirodnu metodu, koja nam pritekne u pomoć kao priručna brza varijanta. To su:

1. Mehanička vrsta dezinfekcije
2. Fizička dezinfekcija
3. Hemijska metoda
4. Prirodne metode u dezinfekciji

Upoznajmo se sa glavnim karakteristikama i načinom primene svake od navedenih metoda.

1. Mehaničke metode

Sam naziv metode upućuje da ova vrsta dezinfekcije podrazumeva mehaničko odstranjivanje mikroorganizama. Ima najčešću primenu, lako se sprovodi i deluje tako što smanjuje ili odstranjuje mikroorganizame sa kože, predmeta i iz raznih prostora. 

Mehaničke metode dezinfekcije treba da budu prethodnica svim ostalim metodama, jer uklanjanjem nečistoće omogućava se efikasnije dejstvo fizičkih i hemijskih metoda dezinfekcije. Konkretno, ove metode podrazumevaju sledeće aktivnosti:

1. Provetravanje prostorija - dotokom potrebnih količina svežeg vazduha može se znatno smanjiti koncentracija prašine i odstraniti čak 60% različitih mikroorganizama. Preporuka je provetravanje najmanje tri puta dnevno.

2. Ribanje i pranje vodom - pošto je prodiranje dezinfekcionih sredstava kroz naslage prljavštine znatno slabije, nakon sprovedenog ribanja i pranja može se odstraniti 25%—50% mikroorganizama sa predmeta i kože. Ova mehanička dezinfekcija u direktnoj je vezi sa sprovođenjem opšte higijene.

3. Usisavanje i čišćenje kuće - uklanjanjem prašine usisavanjem a potom mokrim prebrisavanjem, znatno se smanjuje broj mikroorganizama. 

4. Krečenje -  premazivanjem površina krečom, tankim slojem cementa ili bojom, mikroorganizmi se ne odstranjuju, ali se fiksiraju, tako da postaju nepristupačni čoveku. Primer ove dezinfekcije je krečenje stabla voćki kako bi se zaštitilo od štetnih gljivica ili bakterija.

2. Fizička dezinfekcija

Fizička dezinfekcija podrazumeva korišćenje visokih temperatura i određenih svetlosnih zraka za uništavanje patogenih klica. Navedimo najčešće načine:

1. Vruć vazduh - ili suva toplota, veoma je efikasna fizička metoda dezinfekcije jer ubija i najizdržljivije spore mikroorganizama. Suva toplota temperature od 160°C do 180°C za 30—60 min. uspešno uništava bakterije.

2. Ključala voda - koristi se za iskuvavanje kućnih predmeta, posuđa, escajga, medicinskih instrumenata, igračaka. Jedan je od najlakših i najpristupačnijih vidova fizičke dezinfekcije. Iskuvavanje od 15 do 30 minuta dovoljno je da uništi vegetativne bakterije, a 1 do 2 sata je potrebno za uništavanje spora bacila.

3. Vodena para - za dezinfekciju se uglavnom koristi vodena para pod pritiskom. Veoma brzo prodire i efikasno uništava bakterije i spore. Parom se ne smeju dezinfikovati  predmeti koji su lepljeni ili lakirani, kao ni krzno, koža i predmeti od celuloze.

4. Vatra - najstariji oblik dezinfekcije koji se danas izuzetno retko primenjuje, uglavnom u bakteriologiji ili pri hitnim malim hirurškim intervencijama. Podrazumeva “opaljivanje” vatrom, tzv flambažu, instrumenata i glatkih površina u trajanju od najmanje tri minuta.

5. Sunčeva svetlost - svojim ultravioletnim delom spektra deluje površinski baktericidno i razgrađuje belančevine koje ulaze u strukturu bakterija. Preporučuje se izlaganje posteljine, prekrivača, madraca ili rublja direktnim sunčevim zracima, jer se baktericidno dejstvo sunčanih zraka prolaskom kroz staklo smanjuje se za 60—65%.

6. Jonizujuće zračenje - ili ozračivanje, primenjuje se za dezinfekciju kontrolisanim dozama jonizujućeg zračenja tokom tačno određenog vremena, da bi se postigli željeni rezultati.

7. UV zraci - ultraljubičasta svetlost se koristi  za dezinfekciju vode i za uništavanje mikroorganizama u vazduhu u bolničkim prostorijama, dečjim ustanovama i prostorijama za čuvanje životnih namirnica.  Intenzitet zračenja mora biti takav da obezbedi baktericidni efekat, ali ne izazove nikakve štetne posledice po organizam.

Pored klasičnih UV lampi, interesantno je spomenuti da postoje uv lampe - insektomati koje vam pružaju i zaštitu od insekata.

3. Hemijska dezinfekcija

Sve veću primenu danas ima dezinfekcija hemijskom metodom, odnosno primena hemijskih dezinficijenasa. Najčešće su u upotrebi rastvori, a znatno ređe suspenzije i emulzije. 

Uspešnost dezinfekcije hemijskim preparatima zavisi od:

• Koncentracije rastvora
• Dužine kontakta dezificijensa i predmeta koji se tretira
• Temperature prostora
• Otpornosti mikroorganizama
• Fizičko-hemijskih osobina predmeta koji se dezinfikuje

Treba birati hemijska sredstva koja su pristupačna za široku primenu, koja deluju u malim koncentracijama, lako se rastvaraju u vodi i upotrebljavaju se u tečnom stanju. Takođe, prednost treba da imaju sredstva koja nemaju neprijatan miris koji bi se zadržao u vazduhu ili na tretiranim predmetima i materijalima.

Način sprovođenja hemijske metode dezinfekcije:

1. Potapanje, primenjuje se najčešće za dezinfekciju odeće i sitnijih predmeta, te hirurških instrumenata. Mogu se potapati i igračke u prilagođene dezinfekcione rastvore, po uputstvu, i uz obavezno višekratno ispiranje.

2. Pranje, sprovodi se za dezinfekciju i čišćenje podova, zidova i kućnih površina, pomoću krpe ili četke. Pranje površina napravljenim dezificijensom obezbeđuje savršenu čistoću i higijensku ispravnost.

3. Prskanje, obavlja se uz pomoć rasprskivača koji razbija rastvor u sitne kapljice a one potom pod uticajem gravitacije padaju na pod. Zato se prilikom dezinfekcije prostorije prvo prska tavanica. Pored prostorija, koristi se za dezinfekciju filtera klima uređaja, ekrana mobilnih telefona, tastature računara, predmeta ali i ruku. 

4. Prirodne metode dezinfekcije 

Kada je potrebno brzo rešenje za dezinfekciju, da premostimo do odlaska u apoteku ili dok ne stigne dezinficijens iz internet prodavnice, postoje prirodne metode dezinfekcije koje nam trenutno mogu pomoći, a neke od njih su:

1. Peglanje. Jedan vid prirodne dezinfekcije je peglanje rublja i odeće. Ova metoda se sprovodi od davnina, predstavlja dezinfekciju suvom toplotom kojom se uništavaju klice koje su na gornjoj površini tkanine. Popularne pegle na paru kombinuju uz toplotu i dezinfekciju parom. Ukoliko je materijal tanji, utoliko je dejstvo toplote uspešnije.

2. Korišćenje kućnih paročistača kojima možemo dezinfikovati površine u kući poput pločica u kuhinji i kupatilu, rernu, šporet, radne ploče, nameštaj.

3. Pravljenje rastvora za dezinfekciju u kućnoj varijanti, a najviše korišćeni sastojci su:

• Alkohol odnosno alkoholno piće, koristi se kao sredstvo kojim se vrši spoljašnja dezinfekcija ruku, potom rana i bilo kakvh manjih povreda na koži. U nedostatku medicinskog alkohola rakija je prva na spisku kučnih dezinficijenasa. 
• Soda bikarbona, ima dokazana dezinfekciona dejstva, a sve češća je praksa da se lisnato povrće potopi u rastvor vode i sode bikarbone, i nakon 20 minuta smatra se dobro opranim i zdravstveno bezbednim.  Koristi se samostalno ili u kombinaciji sa narednim navedenim sastojcima.

• Sirće, još jedan čest kućni dezinficijens koji se uglavnom koristi za dezinfekciju unutrašnjosti frižidera, veš mašine, sudo mašine, jer odlično skida kamenac. Ne sme se koristiti na mermernim površinama, ekranima, voskiranom nameštaju.
• Limun, kao dobro poznat antioksidant, u sebi sadrži limunsku kiselinu koja ima antibakterijsku moć.
• Ulje čajevca i druga eterična ulja, poznata po antiseptičnom dejstvu, najčešće se dodaju u rastvore sirćeta i vode. Pored dezinfekcionog dejstva pružaju i miris po izboru.

Naravno, kućna sredstva za dezinfekciju nisu toliko pouzdana i ne može se garantovati velika uspešnost uništavanja mikroorganizama kao što nam to pružaju profesionalna sredstva.

Samo dobro odabrana i na pravi način sprovedena dezinfekcija garantuje uspeh

Mere i metode dezinfekcije su vrlo brojne i različite, ali sve imaju isti zadatak i cilj - uništavanje svih mikroorganizama koji mogu naštetiti zdravlju čoveka. Uz adekvatno sprovedenu dezinfekciju jedno je sigurno - uspešnost je zagarantovana.

Nadamo se da ćete uz sve iznete podatke i savete odabrati pravu metodu spram potrebe, sprovesti je na pravi način i uživati u čistom i dezinfikovanom okruženju. Birajte dezinfekciona sredstva proverenog kvaliteta, a na web shopu i u showroom-u koji se nalazi u Beogradu (Rakovica) možete pronaći odlična sredstava za dezinfekciju i zaštitu prostora i podova, kao i sredstva za dezinfekciju ruku.