Higijena - Šta je i zašto je važna

Higijena čuva zdravlje ljudi i okoline

Higijena se obično povezuje sa čistoćom. Iako se održavanje lične higijene, higijene čovekove sredine i higijene hrane baziraju na održavanju čistoće, higijena je mnogo više - u pitanju je stručna disciplina koja definiše najbolje postupke kojima se čistoćom čuva lično i javno zdravlje ljudi.

Sadržaj stranice:

1. Opšta Higijena - Definicija i značaj
2. Lična higijena
2.1. Higijena ruku (pranje ruku)
2.2. Higijena celog tela
2.3. Higijena obuće i odeće
3. Higijena životnog prostora (kućna higijena)
4. Higijena radnog prostora
5. Higijena hrane
6. Higijenski proizvodi i alati
7. Uticaj higijene na životnu sredinu
8. Zašto je higijena važna?

Opšta Higijena - Definicija i značaj

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, higijena je nauka o zdravlju koja se bavi postupcima usmerenim ka zaštiti i očuvanju zdravlja ljudi i sredine u kojoj žive i rade.

Definicija higijene kao nauke podrazumeva izbor ličnih navika (koliko često se tuširati ili kupati, prati ruke, podrezivati nokte ili prati odeću), održavanje čistih površina u kući i na radnom mestu, kao i staranje o zdravstvenoj ispravnosti i bezbednosti hrane.

Značaj higijene i sprovođenja redovne higijenske prakse se smatra društveno odgovornim i prihvatljivim ponašanjem, dok se zanemarivanje pravilne higijene smatra veoma nepoželjnim i društveno je neprihvatljivo, a istovremeno predstavlja rizik po lično i javno zdravlje.

Grane higijene su:

Lična higijena
Higijena životnog prostora
Higijena radnog prostora
Higijena hrane

Lična higijena

Lična higijena uključuje postupke koje osoba obavlja zarad brige o svom telesnom zdravlju i dobrobiti putem održavanja čistoće.

Postoji nekoliko načina na koji se lična higijena razvrstava, ali tipično govorimo o tome da postoje:

Higijena ruku
Higijena tela
Higijena odeće i obuće

Pored ovih, mogu se izdvoiti i još neke uže vrste lične higijene poput personalne medicinske higijene, respiratorne higijene, higijene hrane kod kuće, higijene u kuhinji, higijene u kupatilu i higijene kućnih ljubimaca.

Razlozi za održavanje lične higijene obuhvataju prevenciju bolesti, lečenje, subjektivan dobar osećaj, društveno prihvatanje i sprečavanje širenja bolesti na druge.

Higijena ruku (pranje ruku)

Pranje ruku je čin čišćenja ruku sapunom i vodom ili nekim sredstvom za dezinfekciju ruku kako bi se uklonili mikroorganizmi, prljavština, masnoća ili druge štetne i neželjene supstance zalepljene za ruke.

Ruke se peru vodom i sapunom — Ruke je potrebno prati redovno, često i relativno dugo

Deo ovog procesa je i sušenje opranih ruku jer se mokre i vlažne ruke lako ponovo kontaminiraju.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da pranje ruku traje najmanje 20 sekundi i da se ruke obavezno peru pre i posle određenih aktivnosti:

posle korišćenja toaleta
pre hranjenja deteta
pre i posle jela
pre i posle pripreme hrane, naročito pri rukovanju sirovim mesom, ribom ili živinom.

U slučaju neposrednog ili posrednog kontakta sa zdrastveno ugroženim osobama (zaražene, obolele, imunokompromitovane), posete bolnici ili dodiru sa đubretom, preporučuje se i dezinfekcija ruku posebnim sredstvima za dezinfekciju ili drugim dezinficijensima.

S obzirom da su naše ruke najkontaminiraniji delovi tela izloženi spoljašnjoj sredini, treba ih prati što češće i što temeljnije, čime sebe i druge čuvamo od zdravstvenih rizika, a naročito od zaraznih bolesti koje se prenose dodirom.

Kako nam savremeni način života onemogućava da u svakom trenutku imamo pristup tekućoj vodi i sapunu, preporučuje se da kao alternativu uvek sa sobom imamo kvalitetno sredstvo za dezinfekciju ruku.

Higijena celog tela

Oralna higijena, higijena kose i tela su načini na koje održavamo ličnu čistoću. Iako u naučnim krugovima ne postoji saglasje u vezi sa tim koliko često treba prati kosu i telo, za većinu ljudi to može biti svakodnevni ili postupak koji se obavlja na 2-3 dana.

Zajedničko za sve aspekte higijene celog tela je uspostalvljanje rutina za brigu o potrebama lične higijene. Kada ih usvojimo, pogotovu u najranijem dobu, one postaju deo naših dobrih navika kojima štitimo sebe i druge.

Higijena obuće i odeće

Čista odeća i obuća su osnove lične higijene — Čista obuća je jednako važna koliko i čista odeća

Dok se kod nas u javnosti godinama vode polemike u vezi sa tim da li se treba izuvati pre ulaska u dom koje su više kulturološke nego higijenske prirode, nauka je dala nedvosmislen odgovor: “Da, obavezno!”

Prema nalazima Univerziteta u Hjustonu, na čak 40% đonova obuće može se pronaći izuzetno opasna bakterija Clostridium difficile koja izaziva uporne dijareje.

Među preporukama američkih stručnjaka za javno zdravlje, jednostavne i efikasne mere kojima se vrši dezinfekcija obuće su izuvanje pre ulaska ili čišćenje đonova hemijskim sredstvima, UV zracima ili specijalnim dezobarijerama koje deluju dvostruko - mehanički i hemijski.

Higijena odeće je pranje nošene ili zaprljane odeće u određenim intervalima. Kako sa okolinom (ali i našim telom) imamo kontakt upravo preko odeće, njeno redovno i temeljno pranje čini vid dobre higijenske prakse.

Higijena životnog prostora (kućna higijena)

Higijena doma — Kućna higijena je odraz zdravih životnih navika

Higijena životnog prostora se odnosi na higijenske prakse koje sprečavaju ili minimizuju širenje bolesti kod kuće.

Glavni izvori infekcije u kući su ljudi (kao prenosioci patogena ili zaraženi), hrana (posebno sirova), voda i kućni ljubimci. Lavaboi, toaleti, kanalizacione i vodovodne cevi, predmeti za čišćenje lica i tela pospešuju rast mikroba i mogu postati sekundarni rezervoari infekcije.

Glavni putevi za širenje patogenih klica u kući su ruke i površine u kontaktu sa hranom, krpe i pribor za čišćenje. Patogeni se takođe mogu širiti i preko odeće, posteljine i peškira, dok se respiratorni virusi i spore gljivica šire vazduhom.

Za određene elemente našeg domaćinstva prilikom čišćenja kuće preporučuje se dezinfekcija prostora posebnim sredstvima za dezinfekciju (kvake, prekidači, ključevi, mobilni telefoni i dr.).

Dobra kućna higijena označava niz postupaka usmerenih ka održanju čistoće prostora u kojem živimo:

Redovno usisavanje i brisanje podova, nameštaja i površina
Pravilno odlaganje iskorišćenog toalet papira i maramica
Pranje ruku posle svakog kontakta s kućnim ljubimcem
Čišćenje prostora u kojima životinje žive ili vrše nuždu čim su korišćene
Pranje i pravilno držanje kuhinskog pribora i aparata
Upotreba i redovna zamena krpa i sunđera za pranje posuđa i kuhinje
Brisanje radnih površina nakon pripreme jela, naročito sirovog mesa i jaja
Redovno pranje i izbacivanje neupotrebljivih namirnica iz rashladnih uređaja

Higijena radnog prostora

Higijena poslovnog prostora počinje od zaposlenih — Higijena radnig prostora je bitan element očuvanja zdravlja zaposlenih

Higijena radnog prostora počinje od ljudi. Svaki zaposleni mora početi od sebe i sopstvene lične higijene, naročito u sferi pranja ruku pre i posle jela i nakon upotrebe toaleta.

Higijena vazduha podrazumeva zatvaranje poklopca od WC šolje pre povlačenja vode, redovno održavanje i čišćenje uređaja za klimatizaciju i posedovanje i održavanje prečišćivača vazduha.

Dezinfekcija unutar radnih prostorija bi trebalo se vrši i na kvakama, podovima, spoljnim površinama, prozorima, a poseban aspekt predstavlja održavanje čistoće koji obuhvata druge prostore u kojima se obavljaju radne aktivnosti (prevozna sredstva, proizvodna postrojenja i dr).

Higijena hrane

Higijena hrane bavi se biološkim aspektima zdravstvene bezbednosti hrane i predstavlja zbir postupaka kojim se to osigurava.

Higijenski ispravna hrana je bezbedna hrana — Bezbedna priprema hrane odvija se u skladu sa higijenskim standardima

Ova grana higijene je karakteristična po tome što se bez izuzetka tiče svakog čoveka na planeti. Njeni glavni zadaci su da:

Sprečava kvarenje hrane usled kontaminacije koja je posledica nečistih uslova sredine, loše higijenske prakse i nedostatka mera usmerenih ka bezbednosti hrane
Usmerava i edukuje ljude uključene u preradu hrane o njenom bezbednom rukovanju i sanitarnim praksama
Produžava vek trajanja proizvoda čistom obradom i pakovanjem
Onemogućava puštanje nebezbedne hrane na tržište što može da dovede do bolesti koje se prenose hranom.

Tokom vremena, razvijena su pojedina higijenska rešenja koja se odnose na karike u lancu snabdevanja, od proizvodnje sirovina do krajnjeg proizvoda i njegove distribucije potrošačima.

Kada hrana uđe u dom, ona postaje predmet higijene životnog prostora/kuhinje.

Higijenski proizvodi i alati

Kvalitetni higijenski proizvodi uslov su za kvalitetno održavanje čistoće — Pravilan izbor higijenskih proizvoda i alata obezbeđuje čistoću prostora

Za praktično svaku potkategoiju higijene postoje kućni i profesionalni proizvodi i alati za čišćenje privatnih, komercijalnih, radnih i javnih površina i prostora.

U profesionalnu opremu za čišćenje spadaju između ostalog, kofe i kolica za čišćenje, profesionalna oprema za pranje prozora, metle i četke, mopovi, džogeri, mikrofiber krpe i sredstva za dezinfekciju.

Uticaj higijene na životnu sredinu

Sve što se od higijenskih proizvoda iskoristi mora negde da završi - u otpadnim vodama, vodotokovima, okeanu, deponijama, atmosferi, zemljištu, živom svetu i - ljudskom organizmu.

Zagađenje životne sredine je jedna od nuspojava higijenskih praksi i na rešavanju tog problema se intenzivno deluje širom sveta.

Na žalost, nemali broj tih proizvoda ima negativan uticaj na čovekovu i prirodnu sredinu. - sirovine, pakovanje, proizvodnja i distribucija, potrošnja vode i energije, emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, štetne emisije hemikalija, kao i mikroplastika.

Zaštita životne sredine u ovom domenu podrtazumeva uspostavljanje dobrih proizvođačkih praksi kojima se smanjuje ugljenični otisak u svakoj karici dobavljačkog lanca, korišćenje sirovina i postupaka kojima se dobijaju neškodljivi proizvodi, upotreba reciklabilnih i biorazgradivih materijala, uključujući ambalažu, višekratnih proizvoda - sve u cilju očuvanja zdravlja i dobrobiti čoveka i čitavog živog sveta.